Често можемо чути да је математика баук, али чини ми се ниједна метафора није тако далеко од истине, као та – баук. Наравно у сваком човеку постоје различите склоности, па тако и за Њу – неприкосновену међ’ наукама! Одабрала је и она мене, ваљда зато што сам одувек разумевала те везе и односе, фасцинирана разноликошћу понуђених могућности. Упознавајући је, природно, почела сам да јој се дивим. Моја Дон Кихотовска душа, увек је тежила истини, правди, поштењу и ваљда је зато нашла поље у коме су те категорије одрживе. Не постоји ни једна рупа у математици, јер да постоји, она би оборила цео систем. Све је савршено уређено, нема привилегија, све што је исправно и признато је. Не тражи подобност, ни пријемжљивост, сваки пут који води до истине је тачан и сваки који води решењу, уз поштовање правила, добар је! Не постоји бољи, гори, мање или више симпатичан, само тачан или нетачан.
Наставите са читањем ЗАШТО ВОЛИМ МАТЕМАТИКУ?












