Јован Стојановић је ученик 7/3 и будући сигурно велики, а сада мали велики песник. Уз бројне школске обавезе Јован радо издваја време за своје “стиховање”. Инспирацију проналази у књижевности, свакодневним животним ситуацијама, у властитим скривеним свемирима и немирима. Умешно веже риме у стихове, стихове уплиће у строфе, строфе ређа у песме на различите теме. Јован пише питким, лаконским стилом, дечије течно, искрено, радосно, топло и емотивно. Такав је и сам: тих и помало повучен, паметним очима жељно упија нова знања, плови чаробним светом лепе писане речи, а онда оловком на папир слива своја опажања, промишљања, емоције, поруке…
Радују га награде, али још више сусрети са великанима домаће дечије књижевности који у Јовану виде себе некада. Загрљај са Ршумом, доскочице Уроша Петровића, подршка Бранка Стевановића, осмех Тодета Николетића зачине сваки Јованов стих и успех, надахну га и охрабре да се у неким чудним новим временима умивеном поетском речју брани од новотарија и устраје на путу бављења песништвом.
Мој је задатак, као његовог професора, да га на том путу разумем и осоколим, да његовим примером покажемо колико је песништво чаробно и души угодно, а људима потребно. Мантрам својим ученицима: “Додај свету мало боје!”, а Јован то чини на најпоетскији могући начин.
Јованова постигнућа у школској 2024/25:
– Песничка сусретања младих и деце Београда, 2. награда;
– песнички конкурс Библиотеке града Београда „Књиге су мој свет, осмисли слоган за 5!“, 2. награда;
– захвалница за учешће на 47. Лимским вечерима дечије поезије;
– 36. Невенов фестивал деце песника, Савино село, 3. награда.
Проф. Српског језика и књижевности Јасмина Арсић