Историјат

Историјат школе и делимично самог села Добановаца сазнајемо захваљујући истраживањима архивског стручњака из Сремских Карловаца Срете Пецињачког. 1979. године Срета Пецињачки је предао нашој школи оригиналан рукопис летописа школе у Добановцима. Добановци се први пут помињу 1404. године, а најстарији подаци потичу из 16. века. Ти подаци доказују да су Добановце настањивали искључиво Срби чији је свештеник био поп Остоја. У ово време ови крајеви су под турском влашћу. Аустријанци су 1716. године заузели источни Срем и њихова власт траје до завршетка Првог светског рата 1918. године.

Добановачка школа је први пут отворена за време митрополита В. Јовановића, 1735/36. школске године, највећим делом финансирана од српске православне црквене општине. Први учитељи били су свештеници. Забележено је 1753. године да је школу похађало 19 ученика: 17 буквараца и 2 часловца, чији је магистер био Јеврем Богданов. Основна књига малих српских школа до 1727. године, а по селима и до 1734. године био је Буквар Кипријана Рачанина који се преписивао, а од 1734. до 1767. године руски Буквар Т. Прокоповића, док је први српски Буквар штампан 1767. године у Млецима. Био је то познати Буквар Захарија Орфелина „Первоје ученије…“ који је значио велики корак напред у настави и образовању код православних Срба уопште.

Буквар је био прва и најважнија књига чије је учење одговарало данашњем првом разреду. Но, он се обично учио по две и више година, док су се његови ђаци звали букварци. Друга главна књига је била Часослов чије је учење обично трајало и дуже него учење Буквара. Учење Часослова је одговарало садашњем другом разреду, док су се ђаци који су га учили звали часловци. Трећем разреду је одговарало изучавање псалтира као главног предмета, чији ђаци су се звали псалтирци, али се он изучавао још и понајдуже, најчешће по неколико година.

Како су Добановци око 1770. године били граничарско село, школа је у потпуности била вероисповедна и о њој је бринула искључиво црква. Као веће насеље Добановци су 1775/ 76. године добили четно-тривијалну школу немачким наставним језиком, али су школу похађала искључиво српска деца, а настава се одржавала на српском језику. Дужност школских управника и надзоратеља су вршили официри или подофицири. 1802. године школа је имала 30 ђака. У то време учитељ је био Лазар Бојић, поп Василијев син.

1830. године постојећа школа је адаптирана. Та школа се налазила одмах до цркве у Земунској улици. Број ђака у школи се кретао од 70 – 1840/41.године, до 134- 1871/72. школске године.

Године 1871. је ступио на снагу и нови наставни програм за граничарска училишта, који је остао на снази и после укидања Војне границе. Тај програм су чинили следећи предмети:

  1. Веронаука са моралним поукама
  2. Матерњи језик ученика школе
  3. Земљопис и историја с обзиром на завичај, отаџбину и њен устав
  4. Познавање природе и природних појава
  5. Рачунање
  6. Геометрија
  7. Певање
  8. Гимнастика
  9. Пољопривредне поуке (повртарство, воћарство, свиларство, пчеларство итд) – за дечаке
  10. Ручни рад (шивење, плетење, везови итд.) и практичне поуке из повртарства (сејање, плевљење, копање итд ) – за девојчице.

1877/88. године приступило се градњи нове школске зграде на плацу на коме се налазе и данашњи школски објекти.

По завршетку Другог светског рата школа је једно време радила као нижа гимназија, а касније као осмолетка. Рад школе се одвијао у скученом простору зграде изграђене 1890. године, недовољном за број ученика који се већ кретао од 900 до 1300.

Школске 1964/65. године изграђена је нова школска зграда са 9 учионица. У то време директор школе је био директор Велимировић Милутин. Почетком 1980-тих година изграђена је зграда школске трпезарије, модерно опремљене.

Школска зграда из 1890. године морала је да буде срушена јер је услед дотрајалости материјала постала опасна за рад. 1988. године почела је изградња објекта школе са 10 учионица. У то време директор школе је био Петар Шојић. Почетком 1990-тих година завршен је објекат нове школске зграде повезан пасарелом са објектом изграђеним 1964. године.

У школској 2013/14.години у школу је уписано 674 ученика, распоређених у 26 одељења. Организована је кабинетска настава. Директор школе је Венера Ристић. Већи део пространог дворишта и фудбалског терена сада је замењен грађевином која би требало да обезбеди ученицима коришћење фискултурне сале. Нажалост, радови су стали. Надамо се да ће, и поред објeктивних проблема, ученици школе што пре добити фискултурну салу и и сва наопходна средства за рад и функционисање ове значајне институције.