Читајући Кишову приповетку о „Дечаку и псу“ склопљену из два одломка – писма пса и писма дечака Андија, били смо инспирисани да следбени час проучавања писања приватног писма организујемо као радионицу у којој ћемо преплести обе наставне јединице.

Захваљујући Кишовој прози добро смо проучили одреднице епистоле као форме писаног начина изражавања, али и увидели различите могућности и перспективе приповедања.
О техничким одредницама писања писма обавестили смо се путем пп презентације: сазнали смо како се адресује писмо, где се лепи поштанска маркица, како се писмо почиње а како завршава, где се и како маркира место одашиљања писма…

Уследио је радионичарски и креативнији део часа: ученицима је додељен занимљив задатак/изазов – они ће бити примаоци писама, а иста ће писати њихови кућни љубимци! Након смеха и шаљивих коментара, уз обнављање одлика казивања из перспективе првог лица, ученици су прионули на рад. Било је право задовољство, уз добар однос едукативног и забавног, слушати читање написаних писама, у којима су се различите расе паса, маце, папагаји, рибице, корњаче, опосуми… жалили на своје мале власнике, хвалили њихову бригу и племенитост, искали промене или бежали од истих, сматрали се законитим члановима породица или захтевали такав однос.
(Само)евалуација часа је још једанпут показала и доказала да се умрежавањем предмета, применом очигледне наставе, прожимањем теорије и практичних умења и вештина, нова знања усвајају питко, трајније и са радошћу, по параметрима модерне и школе по мери детета.

Радионица је реализована 17.4.2024. године у одељењима 5/3 и 5/4, уз присуство педагога школе.

Професор српског језика и књижевности Јасмина Арсић