Последњи наставни дан за ученике осмог разреда обележен је на традиционалан, али увек јединствен начин – прославом која се памти.

У петак, 31. маја, школско двориште било је испуњено емоцијама, смехом, песмом и бојама. Трубе, потписивање мајица и загрљаји испратили су нашу генерацију осмака 2025. у ново поглавље живота. То је био тренутак који се не понавља – и који ће остати урезан у памћењу ученика, родитеља и наставника.

Овај дан је био више од свечаности – био је симбол заједништва, одрастања и свега онога што је осам година школовања донело и изградило.

Зреле, искрене и животно важне поруке упућене ученицима из срца наставника – то је оно што чини нашу школу местом које не образује само ум, већ и карактер. Прочитајте их у наставку:

„ЈЕЛ МОЖЕМО И ОВО ДА ОДЛОЖИМО?“ ЈОШ САМО ОВАЈ ПУТ …

Дошли су стидљиво полако
Као што долази свако
Кад измили из гнезда…

Љубави нове и старе
Крилца од бубамаре
Прате их путем звезда..

Шире крила на небу моме
Блесави, несташни при томе
Без отпора у лету
Уче тајне о свету
Ја не дам да их сломе…

Неко је учио мање
Неко је учио више
Јер свако своје знање
И своју судбину пише.

Контролних више нема
Усмени давно прошли
Матурски испити тешки
Пред врата већ су дошли

Одмори велики, одмори мали
Сви су у један испраћај стали.

Били су свакога дана
Јунаци моје приче
Осмех са насловних страна
Цвеће што ливадом ниче

Звезде ми скидали с’ неба
Када је најтеже било
Све су рекли шта треба
И што се од свих крило

Више не доносе оправдања
И више не знам шта ко сања
‘Разреднааа’ ходником не одзвања
И растанак вири из грања

Празне столице
И клупе празне
Фале ми игре и шале разне

Тражим по сећању прве минуте
Када предамном
Збуњене ћуте
Главице смеђе, црне и жуте

Онда већ следеће неке минуте
Та деца потајно нешто муте
У хоризонте гледају плаве
Неки сад плачу а неки славе ..

А зидови ме гледају бело
Неко је дете нешто хтело?

И тако
Изненада
Једног обичног дана
Мајског мирисног јутра

Колона малишана
Оде у ново сутра…

Наташа Станић

Драги моји,

Ево, још неку да рекнем!
Брзо сте ми отишли и још свесна нисам! Много тога сам још мислила да ћу вам рећи… Ипак, све оно што хтедох, негде је записано и стићи ће вам кад затреба.
Драго ми је да смо ишли на та наша зимовања и летовање где смо имали прилике  да се погледамо и рекнемо једни другима нешто  мање битно, а тако важно! Надам се да сте стекли лепе успомене, здрава сећања, која ће вам и касније, када одрастете постати чист и бистар извор на који ћете се враћати и снажити.
Математика је била та наша главна веза“ …али она је само једна карика из које бих волела да запамтите бар једно: ПРОЦЕНИ!!!!
Живот је пун изненадних, непредвиђених замки за које нисте никад добро припремљени, ма колико се спремали, увек је могућ неки обрт! Зато вас молим!!! Процените! Процењујте! Јако је важно и велик је улог у питању! Процените да ли можете рећи све свом другу, другарици, да ли можете претрчати, препливати, да ли можете тај посао обављати, са ким можете разговарати, можете ли оставити, можете ли живети са лажима, преварама, да ли је новац вредан губитка душе, части, достојанства…са чим ( ким) можете живети и без чега ( кога) не можете!
Не учи се то у школи…само рачун, падежи, године…а живот је пун преокрета!
Како да ПРОЦЕНИТЕ? Нема ту научног одговора, али постоји нешто што се зове САВЕСТ! Она нас гризе кад лоше проценимо и то је сигуран знак да грешимо! Потрудите се да вам савест буде чиста, ако није, очистите је…промените курс! Узалуд су вам све измишљене похвале, нечије лицемерство, признања, тапшања по рамену, привилегије, па да рекнем и непоштено стечено богатство и положај….
Ваша савест зна! Она је ваш најбољи пријатељ! Са њом морате живети! Све што је од лажи, горко је и мора се испљунути! Свој живот градите на темељу, званом ПОШТЕЊЕ…Знам ја да то сад није „ у моди“, да вам се нуди све брзо, инстант, само потпиши овде, па ћеш ићи напред, једног елиминиши, другог подржи…
Драга моја децо! Све су то игрице, наизглед наивне…али које ће вам мало по мало откинути ваше властито „ЈА“.
Нећу више да вам досађујем, али ето, молим вас…само полако, не залећите се, процените и поштено живите своје животе! Није лако, биће боли, ломова, тешкоћа, терета…али НЕ БРИНИТЕ!!! Све ће бити добро, ако останете своји…а ништа неће моћи да вам надомести, ако продате само један делић себе, својих снова и идеала!
Воли вас ваша разредна!
P.S. Наравно, не растајемо се ми…ту сам ја, кад затребам❤

Зорица Десница

Драга моја децо,

Данас стојимо на раскршћу – на крају једног поглавља и почетку новог. Осмогодишње школовање које је трајало толико дуго, када сте први пут закорачили у учионицу као мали прваци,сада је већ иза вас. И више нисте деца каква сте били – порасли сте, сазрели ,учили,смејали се, понекад и падали ,али увек устајали. Поносна сам на вас.
Бити ваш разредни старешина ,био је озбиљан изазов. Али и част и одговорност.
Кроз ове године било је свега, али све је то део овог нашег позива.Сваки ваш корак био је и део мог пута.
Пред вама су нове стазе – средња школа, нова познанства, ново знање, нова искушења. Иако вас живот води даље, не заборавите ко сте и одакле долазите.
Чувајте вредности које сте овде стекли: пријатељство, заједништво, поштовање, труд, одговорност и људскост.
Верујем да ћете бирати мудро, борити се за своје снове, бити упорни и никада не одустајати.
Нека вам нова етапа вашег животног путовања ,буде пут ка успеху и остварењу ваших снова.
Само напред и срећно!
С љубављу и најбољим жељама,
Ваша разредна,

Јелена Николић

Драги моји,

Шта да вам кажем? Да ли уопште има потребе да вам било шта говорим, ако до сада нисте разумели оно што сам вам причала, оно како сам се опходила према вама и како сам се понашала све ове године?
Ви сте могли бити бољи. Али и ми одрасли смо могли. Свако од нас увек може – и треба – да се труди да буде бољи. Да буде праведан, да буде честит, да буде искрен. Али пре свега – искрен према себи!
Потрудите се да имате добар приступ према сваком човеку. Приступ који долази из срца, искрен и без калкулације. Управо такав какав сте ви често имали, иако су га ретки умели препознати.
Иако сте понекад били напорни, иако сте понекад били недоследни, иако сте понекад били тврдоглави – ипак ћете ми недостајати.
Мој савет за будућност је једноставан, али није лак: Никад немојте престати да радите на себи. Немојте да будете од оних који се само жале и чекају да свет постане бољи. Будите они који га чине бољим!

Светлана Вајнгертнер

Честитамо свим ученицима осмог разреда на завршетку основне школе и желимо им много среће, храбрости и мудрих одлука у свим изазовима који их чекају.