Матурска екскурзија ученика осмог разреда Основне школе “Стеван Сремац” у Добановцима одвела нас је на занимљиво путовање источним крајевима Србије. У добром расположењу и веселој атмосфери, а са потешким тродневним пртљагом, напустили смо престоницу и кренули пут Голубачке тврђаве.
Уређен простор, ширина Дунава, приче кустоса о постању велелепног здања из 14. века, фотографисање за успомену и набавка сувенира обележили су наше прво заустављање. Великодостојник манастира Тумане помиловао нас је беседом о духовним вредностима и моралној честитости које су биле права благодет у времену у којем тога мањка. Уз Божију помоћ крећемо се ка далекој прошлости, чувеном археолошком налазишту Лепенски вир, првом организованом људском насељу на отвореном и најстаријем у Европи. Разгледамо, запиткујемо, чудимо се далеким нам прецима и поредимо њихов и данашњи начинживота… С нестрпљењем и жељни предаха улазимо у тихи Мајданпек, чији нам је хотел “Golden Inn” приредио изузетну добродошлицу и угостио нас богатом трпезом и комфорним собама. Први дан путовања завршио се брзим ритмовима, хорским певањем и плесом до касних сати. Топли радијатори ушушкали су нас у прву мајданпечку ноћ…
Разноврсним ђаконијама за доручком отпочео је други дан матурског путовања и одвео нас у Национални парк “Ђердап”, Доњи Милановац и опет на Дунав, осунчан и прожет блажом кошавом. Предавање и филмска пројекција у музеју упознају нас са локалитетом и географском важношћу и особеностима овог дела Србије. Белим крузером у пристаништу нисмо кренули дунавском рутом, већ назад до Мајданпека и наших сјајних домаћина, који су нас опет обрадовали кулинарским специјалитетима и љубазном услугом. Поподне смо провели посматрајући призор који нам је одузео дах – не због даљине и пешачења, већ због лепоте природе и предела: Прераст, шупља стена – највиши камени мост у Србији (44.8м). Пратила га је и легенда, због које су неки загазили “случајно” и у воду до колена: ко се умије (или окупа по лепом дану) у води која протиче испод Прераста, отрешће се магије, урока и лоше енергије. Цика, смех, помоћ при пењању готово козјим стазама и одлична атмосфера били су наш поклон природи која нам је показала делић своје моћи и раскоши. Под утисцима и освежени “магичном” водицом, хрлимо ка мирисима и укусима којима су нас домаћини хотела везали за свој објекат. Музиком, песмом, прославом једног рођендана у поноћ, тајним разговорима и још тајнијим заљубљивањима тонемо у још једну мајданпечку ноћ под будним оком наших чувара-одељењских старешина и хотелског обезбеђења…
Обилан доручак, којим су нас домаћини већ помало и размазили, дао нам је потребну енергију за силазак у Рајкову пећину трећег дана наше матурске авантуре. Натпис “Срећно” није нам донео материјалну срећу приликом спуштања у
чувену пећину јер закопано благо харамбаше Рајка није било могуће открити ни најмодернијим апликацијама –
“задовољили” смо се погледом на пећинске украсе, сталагните и сталактите, и казивањима водича о харамбашким
походима поменутог Рајка и дружине му из 17. века. Бројне кофере, сада знатно неуредније спаковане, враћамо у
аутобус, уз захвалност домаћинима хотела на свему и уз уписивање у књигу утисака. Пут нас води до Виминацијума,
налазишта у близини Старога Костолца: замишљамо себе у Римским термама и међу мамутима, храбро силазимо у “подземни свет”, фотографишемо се и правимо селфије на римским двоколицама, те настављамо пут престонице.
Иако помало уморни (осим одељењских старешина!), аутобусом се ори песма, прича, ређају анегдоте и утисци…
Путеви источне Србије су нас зачарали: сигурни смо да ћемо им се вратити!
Проф.срп.језика и књ. и ОС 8/3 Јасмина Арсић
