Са поносом представљамо нашу ученицу Уну Павковић из одељења VIII-3, која је понела титулу Ђака генерације за школску 2024/2025. годину. Њен изузетан успех током целокупног школовања, уз константну одличну оцену и богато ваннаставно ангажовање, чини је достојном овог признања.

Уна је препозната по својој елоквентности, зрелом размишљању и љубави према говорништву, у којем се посебно истакла. Њени надахнути и снажни говори освајали су признања, али и срца публике. Позната је и по својој одговорности, култури, пријатељству и несебичној спремности да помогне другима. Уна је, без сумње, оставила неизбрисив траг у животу школе.

У интервјуу за наш сајт, Уна је поделила своја искуства и утиске:

„Била сам јако поносна на себе, али сам највише осетила радост зато што сам сматрала да то није само мој успех, већ успех и мојих другара и наставника који су ме подржавали.“

Највише значи, каже, понос њене мајке и разредне Јелене Николић, које су јој биле подршка од првог дана. Своје основно школовање памтиће као целину – један важан део одрастања, испуњен успоменама и искуствима која ће носити са собом.

„Највише сам волела српски језик и књижевност, јер ми је давао прилику да изразим своју личност. А посебно ми је у срцу остала историја – због дугих, незаборавних разговора и дебата са наставником Александром.“

Иако никад није правила посебан план учења, редовно је извршавала своје обавезе и трудила се да све заврши на време. Учествовала је на бројним такмичењима и освајала признања, што описује као лепо и подстицајно искуство.

„Мотивишу ме резултати и сазнање да је сваки изазов само још један корак ближе остварењу снова.“

Након основне школе, Уна жели да упише гимназију, прошири своје видике и једног дана настави образовање на факултету. Њене поруке млађим генерацијама су искрене и охрабрујуће:

„Никад не одустајте. Не постоји препрека коју не можете прећи ако сте упорни и истрајни. То су највеће врлине.“

„Полазак у школу није ништа страшно – биће ту и лепих и мање лепих тренутака, али то је само један део одрастања који сви пролазимо.“

На питање шта за њу значи бити Ђак генерације, одговара скромно и одлучно:

„То је само један мали корак ка много већим достигнућима.“

🎓 Уна Павковић је светла тачка наше генерације – пример посвећености, вредног рада, али и племенитог карактера. Уверени смо да ћемо о њој тек слушати, и да ће њена будућност бити сјајна, баш као што је била и њена улога у нашој школи.