Виндовс експлорер (Windows Explorer) je фајл менаџер програм који је део издања оперативног система Микрософт Виндовс (Microsft Windows) који се први пут појавио у оперативном систему Виндовс 95 па надаље. Он пружа графички кориснички интерфејс за приступ систему фајлова (датотечном систему). Уз помоћ Виндовс експлорера могуће је, поред осталог, претраживање података, копирање података, креирање фасцикли, брисање непотребних датотека или фасцикли, промена имена датотекама, штампање датотека, итд.
Виндовс експлорер је такође саставни део оперативног система који представља више ставки корисничког интерфејса на монитору, као што су трака задатака (менаџер задатака) и радна површина. Контролисање рачунара је могуће без Виндовс Експлорера ако се активира команди режим за рад са карактерима.

Изглед екрана Виндовс експлорера Експлорер је обично подељен у два дела: у левом делу је приказана хијерархијска структура драјва и фолдера, а у другом је приказан садржај селектованог драјва или фолдера.

Поред тога што можете да видите структуру дискова и фолдера, Експлорер Вам омогућава да обављате и друге административне радње: да креирате фолдере и пречице (shortcut) поништите претходну операцију – команду мењате атрибуте фајлова и фолдера користите податке са других рачунара на мрежи дефинишете који се програм користи за отварање и едитовање неког фајла

Експлорер има више трака са алатима (Toolbars), уобичајено су приказане Стандардна и Адресна трака са алатима а по потреби може да се укључи и трака са Линковима.

Тастатура је улазни уређај рачунарског система направљен по угледу на писаћу машину. Служи како за унос текста, бројева и знакова тако и за контролу операција које рачунар извршава.

Физички, тастатура је скуп тастера са угравираним или одштампаним словима, бројевима, знаковима или функцијама. У већини случајева притисак на тастер проузрокује исписивање једног симбола. Ипак, да би се добили неки симболи потребно је притиснути и држати више тастера истовремено или у одређеном редоследу. Притиском на неке од тастера не добија се никакав симбол већ се они користе за одређене операције на самој тастатури.

Миш је спољашњи уређај за унос података рачунара, један од саставних делова данашњег стоног рачунара и функција му је да се помоћу њега помера курсор на екрану монитора.

Операције са мишем:

Оперативни систем  је скуп програма који контролишу рад свих делова рачунара.

На почетку рада тј. при укључењу рачунара као и код других оперативних система (ОС) и Виндовс (Windows) мора се извести фаза стартовања ОС. То значи да је неопходно део оперативног система са хард диска рачунара пребацити у RAM рачунара као и да се поставе почетна стања. Овај процес је познат као стартовање рачунара /BOOT/.

Приликом стартовања оперативног система, прво се појављује екран за пријављивање корисника, који се састоји од два поља која треба попунити, и то: корисничког имена и шифре.

Први екран тј. графичко радно окружење је радна површина.

Основни елементи радне површине (Десктоп-а) су:
– иконице;
– курсор;
– прозори;
– линија послова (Таскбар).

Иконице су мали графички симболи који представљају програме, различите документе или друге елементе оперативног система. Изглед ових иконица треба визуелно да повеже корисника са објектом окружења о коме се ради.

Подсетник се појављује у једном правоугаонику и представља кратко објашњење намене иконице. Зове се још и screentip. Ова опција може бити и искључена.

Пречице (shortcut) су иконице на којима се налази стрелица. То значи да иконица даје само пут до до одређених програма, а не да се они и налазе на радној површини.

Трака са задацима ( taskbar) се налази у доњем делу екрана, а може да се премести уз било коју ивицу. Такође може бити сакривена све док се показивач миша не доведе на ивицу уз коју се налази.Са леве стране ове траке је дугме Старт којим се активира скачући Старт мени. Поред овог дугмета је трака за брзо покретање програма.

Рачунарски системи (рачунари) су електронске машине које обрађују улазне информације (податке или наредбе) и из њих производе излазне информације (резултате). Рачунари су преузели место људима код послова које је потребно обавити великом брзином, који се стално понављају, који захтевају велику прецизност, али су људи још увек доминантни код послова где је потребна креативност и послова који су увек различити.

Рачунари се моги поделити на различите начине у зависности од тога да ли се посматра:њихова примена,број корисника који могу истовремено да користе рачунар, или број наредби које рачунар може да изврши у једном треннутку.

Како је рачунарски систем само машина која ради по одређеном програму, може се рећи да се сваки рачунарски систем сасроји од две компоненте:

1. саме машине – рачунарског хардвера и
2. програма по којима рачунар ради – рачунарског софтвера

Израз хардвер означава физичке уређаје рачунарског система (монитор, тастатура, миш, штампач, процесор).

Израз софтвер представља скуп програма који омогућавају рад рачунара (оперативни системи, апликативни програми)

Да би рачунарски систем функционисао поред рачунарских компоненти (хардвер) потребни су и одговарајући програми за рад рачунара. Скуп свих програма у рачунарском систему назива се софтвер (софтwаре) и може се поделити на:
оперативне системе,системски софтвер и
апликационе програме.

Појам информатика се састоји од речи информација и аутоматика.

Први пут се помиње у Немачкој године 1957. од стране Карла Штајнбуха. Овај појам покрива истовремено науку о рачунарима (рачунарство) и науку о информационим системима. Информатика има за основу математику, електронику, физику и неке инжењерске науке.

Данас, када је информатика толико развијена и када људски род полако улази у златно доба рачунара појмови рачунарства (наука о рачунарима) и информатике (наука о подацима) се полако разилазе. Више није потребно, и вероватно није могуће, да програмер добро познаје све процесе који се одвијају у рачунару. Док се инжењер рачунара бави хардвером инжењер информатике се бави софтвером.