Дечја недеља у продуженом боравку
У периоду од 19.10.2026. до 23.10.2026. године током Дечје недеље учитељице Арамбашић Миона, Миливојевић Кристина и Недељковић Данијела реализовале су разноврсне активности посвећене деци, другарству, прихватању различитости, лепој речи, међусобном поштовању и заједништву, а све у духу овогодишњег слогана „Да би деца срећна била: љубав и поштовање, а не сила!“.
ПРВИ ДАН – „НЕШТО ЛЕПО О ТЕБИ“
Дечју недељу започели смо говорном вежбом „Нешто лепо о теби“. Сваки ученик излазио је пред таблу, док су се остали ученици јављали и говорили лепе речи, врлине и особине које красе њиховог друга или другарицу. На крају је сваки ученик добио велики аплауз својих другара. Атмосфера је била испуњена осмесима, лепим речима и позитивном енергијом. Деца су са великим задовољством учествовала и у упућивању и у примању лепих коментара.
Након тога направили смо „Дрво другарства“ – као подсетник да смо сви различити, да свако од нас има своје место, своје вредности и своје особености. Управо те различитости чине нашу заједницу богатијом и лепшом.
ДРУГИ ДАН – ЧИТАЛАЧКИ УТОРАК: „ЛАВ И МИШ“
Другог дана одржан је наш Читалачки уторак, овога пута уз басну „Лав и миш“. Након читања, заједно смо разговарали о пријатељству, помагању и томе колико је важно да будемо ту једни за друге. Размишљали смо о томе како су лав и миш помогли један другом, али и о томе шта ми можемо да учинимо за своје другаре. Ученици су изводили веома занимљиве поуке из басне, а посебно нам је било интересантно повезивање карактера животиња са особинама људи. Закључили смо да величина, снага или изглед нису оно што некога чини вредним – већ његово срце, доброта и спремност да помогне другоме.
ТРЕЋИ ДАН – ДАН ЗА СЛАТКЕ ЗАЛОГАЈЕ
Трећег дана Дечје недеље организовали смо печење палачинака. Ученици су учествовали у целом процесу – од припреме смесе, преко печења, па све до најслађег дела – дегустације. Уз много смеха, разговора и дружења, уживали смо у заједничком раду, а на крају са слашћу појели своје палачинке. Ова активност била је још један подсетник да се најлепше успомене стварају онда када нешто радимо заједно.
ЧЕТВРТИ ДАН – „МОЋ РЕЧИ“
Четвртог дана гледали смо кратак филм „Моћ речи“, који кроз причу о детињству Томаса Едисона показује колики утицај речи једне особе могу имати на наше самопоуздање, осећања и начин на који видимо себе. Након филма разговарали смо о томе шта све речи могу да ураде – да ли могу да нас охрабре, покрену и улију нам веру у себе, али и да нас повреде, обесхрабре или учине да посумњамо у сопствене вредности. Поставили смо себи важно питање: Шта би се можда догодило да је Едисонова мајка рекла речи које су га повредиле, уместо речи које су га охрабриле? Заједнички закључак био је да треба да водимо рачуна о томе како разговарамо једни са другима, јер једна реч може бити мала, али њен утицај може бити огроман.
ПЕТИ ДАН – КОЛО ДРУГАРСТВА
Дечју недељу завршили смо веселом заједничком активношћу – учењем ужичког кола. Ученици су са великим интересовањем учили кораке, трудили се да их упамте и, што је најважније, помагали једни другима. Када би некоме било тешко да савлада корак, другари су прискакали у помоћ. Уз музику, игру, смех и заједнички труд, са осмехом смо затворили ову дивну недељу.
Дечја недеља нас је подсетила на нешто што не би требало да важи само једне недеље у години – свако дете жели да буде прихваћено, вољено, саслушано и поштовано. Кроз игру, разговор, читање, дружење, заједнички рад и смех, наши ученици су учили да лепа реч не кошта ништа, а може да значи много; да различитости треба прихватити, а не осуђивати; да је помоћ другоме знак снаге, а не слабости; и да заједно можемо створити место у коме се свако осећа прихваћено и сигурно. Нека нам порука овогодишње Дечје недеље буде подсетник да љубав, разумевање, доброта и поштовање треба да буду свакодневни део нашег односа према деци. Јер, када децу учимо да поштују друге, учимо их и да поштују себе. А када им дамо љубав и подршку, дајемо им крила да расту, верују у себе и буду најбоља верзија себе.