Сви чланци од danijela mitic

ПОЈАМ ЕЛЕКТРОНСКЕ КОМУНИКАЦИЈЕ

Под појмом електронске комуникације подразумевају се комуникације које се обављају уз посредовање бар једног рачунара. Ове комуникације могу бити између два или више рачунара и неког другог уређаја, на пример, мобилног телефона, обичног телефона, факса итд. Овакве комуникације могу бити једносмерне или у оба смера.

Код једносмерних комуникација заинтересована особа оставља садржај који жели да други виде на неком месту на Интернету (вwб страна, форум, блог…). Овај садржај је у принципу свима доступан. На овај садржај се може и свој коментар, који је такође свима доступан, али се може упутити и електронско писмо оном који је приказао материјал на Интернету.

Двосмерне комуникације се обављају између два или више учесника. Такве комуникације могу бити: размена порука у реалном времену при чему поруке могу бити куцане или гласовне, размена електронске поште или програми за разговор преко Интернета када је уз пренос звука, могућ и пренос слике.

Електронске комуникације омогућавају брзу, лаку и бесплатну комуникацију међу корисницима. Међутим, с обзиром на то да поруке кроз рачунарску мрежу пролазе кроз велики број рачунара, при чему се сваки пут копирају, то овај начин комуникације није безбедан. Због тога у оваквим комуникацијама не треба износити податке које би неко могао злоупотребити

Најчешћи типови електронске комуникације су:

  1. ЕЛЕКТРОНСКА ПОШТА- имејл, мејл (енгл. e-mail) су различити називи за мрежни сервис који омогућава слање и примање порука разноврсног садржаја. Име представља аналогију традиционалној пошти, при чему поштанско сандучезамењују сервери, на којима се е-пошта „чува“ док је корисник не преузме. Програми за примање, слање и организацију е-поште:

    Свака порука електронске поште се састоји из заглавља и тела. Заглавље носи, између осталог, следеће податке:

    • адресу примаоца
    • адресу сервера преко којег је порука послата као и сервера који су прослеђивали поруку на њеном путу до одредишта
    • датум слања
    • име програма који је коришћен за слање поруке
    • адресу на коју ће се слати одговор, по назнаци самог пошиљаоца
    • приоритет итд.

    Пример једног дела заглавља поруке:

    Date: Fri, 24 Oct 2008 11:51:07 -0400
    To: pera.peric@example.com
    From: Ilija Ilic <i.ilic@example.com>
    Reply-to: i.ilic2@example.com
    Subject: Naslov poruke

    Тело поруке садржи текст поруке и/или датотеке (нпр. документ, слика, видео) које се шању као прилог (attachment).

  2. ИНСТАНТ ПОРУКА (ћаскање, chat)- Овај вид комуникације се одвија „тренутно“ између два корисника рачунара, који се налазе на различитим местима. За слање одговарајуће поруке потребно је: рачунар, интернет и одговарајући програм, успостављена веза међу рачунарима. Поступак је једноставан. У одговарајући софтвер уноси се порука преко тастатуре, опцијом сенд (пошаљи) шаље другом кориснику који прима ову поруку и истим поступком одговара. Инстант поруке су обично кратке, у њима се обично не користи формални начин писања, а понекада се интерпункција погрешно употребљава. Неки од алата за слање инстант порука су Google Talk, Skype, Trillian…
  3. БЛОГ је скраћеница од енглеских речи wеб и лог. Представља wеб презентацију (или сајт), служи за коментарисање појава, догађаја,вођење дневника на Интернету, постављање слика,видео записа, рекламирање разних фирми и њихових производа, учење…Блогери су особе који имају своје блогове. Blog Search Engine је једна од машина која служи за претраживање огромног броја блогова на нету.
  4. ФОРУМ –  је веб апликација за спровођење дискусија између његових чланова. Још су познати под називима веб или интернет форуми, дискусиони форуми, дискусионе групе, bulleting boards, или једноставно форум. Термин форум може да се односи на целу заједницу или групу са специфичним интересовањем. Поруке у овим форумима су груписане према категоријама, темама или хронолошки.
  5. ВИДЕО КОНФЕРЕНЦИЈА – представља скуп учесника, заинтересованих за неку тему, а која сеостварује путем Интернета. Учесници видео конференције могу бити удаљени и по хиљадама километара између себе. За видео конференцију потребан је посебан софтверски и хардверски алат. У образовању важно је да ученици могу звуком и сликом да комуницирају са професором. Основни елементи медија који су потребни за видео конференцију су : камера, ЛЦД, пројектор, рачунар, Интернет конекција (најмање АДСЛ)
  6. ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА – Да би одговориле захтевима времена и омогућиле увид у своје благо и корисницима Интернета, библиотеке су приступиле дигитализацији своје грађе у циљу прављења дигиталних библиотека. Међутим, дигиталне библиотеке не садрже више само књиге, већ и све оно што се може представити у дигиталном облику: музику, фотографије, видео . Светска дигитална библиотека (UDL-The Universal Libraly) је пројект дигитализације светске баштине. Народна библиотека Србије учествује и у пројекту Међународне дечје дигиталне библиотеке.  Збирка тренутно садржи 127 књига . На дну стране дата је могућност промене редоследа по: наслову, аутору, месту, издавачу и години.  Линк: http://www.nb.rs/

Безбедност код рачунара

Вируси

Вирус (енг. Virus; синоними: Computer virus, Malicious program, Classic virus) – је програм или програмски код који се сам умножава у другим датотекама с којима долази у контакт. Може се налазити и заразити било који програм, сектор за подизање рачунара или документ који подржава макронаредбе, тако да промени садржај те датотеке и у њу копира свој код.
Ова једноставна дефиниција дозвољава да се они даље класификују на различите начине. Тако можемо говорити о вирусима бут сектора, фајл вирусима,макровирусима, итд.  у случају поделе према објектима у рачунару који могу да буду инфицирани.
Друга подела вируса је према техникама које се користе да се инфицира домаћин. Тако можемо говорити о „вирусима са индиректоном акцијом на фајлове“ ( ‘Indirect action file viruses’) или о „вирусима са директном акцијом на фајлове“ (‘direct action file viruses’ ). У првом случају вирус се смешта у радну меморију и инфицира фајлове којима се приступа у раду. Вируси директне акције не смештају се у радну меморију већ се акивирају када је покренут инфициран програм и тада инфицирају активне програме после чега „спавају“ све док се инфицирани програм не покрене.
Други начини класификације су на бази начина инфицирања који користе. Тако имамо вирусе који додају свој код на крај инфицираног фајла, други додају свој код на почетак инфицираног фајла оштећујући изворни фајл а треће врсте не додају код код домаћина (пример линк вируса).
Постоје и стелт (невидљиви) вируси који манипулишу оперативним системом тако да остану непримећени или полиморфни вируси који се кодирају тако да буде тешка њихова детекција и елиминација.

Додатне информације могу да се нађу на адреси.
Пет најчешћих симптома инфекције рачунара вирусима су (према чланку):
  • Успорен рад компјутера: ово укључује успорено подизање и гашење система, споро отварање програма и успорено сурфовање интернетом.
  • Проблеми са програмима: ово подразумева потешкоће са отварањем и затварањем апликација што за последицу има смањење брзине и перформанси компјутера.
  • Проблеми са интернет везом: проблеми са конектовањем или претраживањем интернета, отежан приступ емаил-у, wеб сајтовима и другим сервисима су прилично поуздан знак да је компјутер заражен вирусом.
  • Поруке о грешци (Error Message): учестале поруке о грешци које се појављују у виду системских поп-уп прозора као што су “Unable to Read Hardware”, “Cannot Launch Application” такође указују на инфекцију компјутера.
  • “Пуцање” система: компјутер који је инфициран вирусом често се рестартује током сесије што резултира губитком података и смањењем продуктивности.

Митови и заблуде о вирусима

Мит број 1: Firewall штити ваш рачунар од вируса
Управо тако. Firewall може заштити ваш рачунар једино од црва (worm), али не и од осталих врста штетних програма. То наравно не значи да треба да се одрекнете заштите коју вашем компјутеру пружа firewall, нарочито ако нпр. користите hot spot у неком кафићу.

Мит број 2: Вируси могу физички оштетити ваш хардвер
Софтвер свакако, BIOS такође може бити инфициран, али да ће ваш рачунар експлодирати услед инфекције вирусом – то је једино могуће у холивудској продукцији.

Мит број 3: Учестала обавештења о грешкама, мора бити да је заражен вирусом
Узроци ове појаве могу бити различити, она не значи нужно инфекцију вирусом. Због тога, пре него поставите дијагнозу, скенирајте свој рачунар антивирусним софтвером.

Мит број 4: Реинсталација Windows-a и backup решавају проблем инфекције
Реинсталирали сте Windows-a, копирали податке које сте преходно “спасили” прављењем backup-а и… Ваш компјутер је поново заражен?! Наравно, заборавили сте да вирус може бити сакривен међу подацима које сте сачували.

Мит број 5: Blue Screen of Death значи да је рачунар заражен вирусом
Понекад ово може бити тачна претпоставка, али у већини случајева није. Посумњајте најпре на драјвере или хардвер.

Шта хакери не би волели да знате

(адаптиран текст са линка)

У тексту пред вама налазе се конкретна упутства online издања магазина PC World како да се заштитите од најчешћих претњи на интернету. Лоши момци рачунају на незнање корисника и да се они питају, најбоље би било да овај текст уопште не прочитате.

  • Избегавајте скриптове – JavaScript је веома популаран, чини веб привлачнијим оку сурфера, али најбоље би било да га се клоните. КорисницимаФајерфокс-а препоручује се бесплатни plugin NoScript, који омогућава или онемогућава одређеним web сајтовима покретање JavaScript-а. Можете направити „белу листу“ сајтова којима верујете, а за остале ће важити забрана script-а. Онемогућавање ЈаваСцрипт-а могуће је и у Гугл Chrome. И обавезно, онемогућите JavaScript у Adoub Reader (Edit –> Preferences –> JavaScript –> uncheck Enable Acrobat JavaScript).
  • Држите се даље од лажних антивирусних програма (више о њима на адреси) – Pop-up прозор са упозорењем да вам је систем наводно заражен затворите притиском на тастере Алт-F4 или из Task Manager-а притиском на тастере Ctrl-Alt-Delete.
  • Не ослањајте се на Мајкрософт Ofis и Adoub Reader – С обзиром да су најпопуларнији, ови програми су и најчешћа мета напада, па савет гласи – заборавите их. За PDF фајлове корисите алтернативне програме као што су Foxit Reader или PDF Студио, а MS Ofis можете заменити OpenOffice -ом.
  • Користите бесплатне сервисе за проверу докумената – Ако не бисте да следите претходни савет, документ који желите да отворите можете проверити слањем у виду attachment-а на своју Gmail адресу и Гугл-ови филтери ће проверити да ли је документ безбедан. Потом га отворите у Гугл Docs. Алтернатива овоме су бесплатни online вирус скенери. (Наша препорука је Kaspersky free online вирус scan)
  • Шифре – Користите различите шифре за различите налоге, како хаковање једног од ваших налога не би значило да су вам угрожени и остали налози. Наравно да не можете све да упамтите, али то могу алатке за шифре (password managment tools).

Заштита од вируса

Инсталација и редовно ажурирање (update) неког квалитетног антивируса (нпр. Avast Free, Avira или AVG)

Корисни линкови

Интернет

Интернет је светски систем умрежених рачунарских мрежа који је трансформисао начин на који функционишу комуникациони системи.

Појам интернет значи мрежа унутар мреже, или интерна конекција између више рачунара. Структурно постоје мале мреже које се међусобно везују, и тиме чине ову структуру. Интернет се све више назива глобалном мрежом информација (велика интернационална-глобална база података). Број рачунара на интернету се тренутно процењује на око 2.000.000.000. Количина информација коју ти сервери поседују је огромна, и тешко је проценити и приказати реално колика је она заиста.

 

Почеци интернета се вежу за стварање АРПАНЕТ-а, 1969. године, мреже рачунара под контролом Министарства одбране САД. Данас, интернет повезује милијарде рачунара широм света на један нехијерархијски начин. Интернет је производ споја медија, рачунара и телекомуникација. Међутим, интернет није само производ технолошког напретка, него такође друштвених и политичких процеса, укључујући научну заједницу, политику и војску. Од својих корјена као једно неиндустријско и непословно окружење везано за научну заједницу, интернет се врло брзо проширио на свет трговине и пословања. Ипак, било је потребно скоро 30 година да се интернет наметне као технолошка иновација која константно трансформише друштво и економију.

 

Копирање и премештање објеката

Датотека (фајл) је именовани, структурирани скуп података садржајно везаних, смештених на медију за меморисање. Подаци меморисани у датотекама се чувају и након престанка рада одређеног програма коме припадају и називају се перзистентни подаци (енгл. persistance – одржано, постојано).

KОПИРАЊЕ подразумева да желимо датотеку у целости преписати на друго место, односно у другу фасциклу (фолдер, мапу). Наравно, под истим именом не може се копирати на исто место (исту фасциклу-фолдер).

Обавља се у неколико фаза:

  1. Селектујете фајл који желите копирати
  2. Издате команду Copy. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Copy.
  3. Позиционирате се на локацију где желите да сместите копију фајла.
  4. Издате команду Paste. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Paste.

Ова команда врши копирање (пребацивање) са оригиналне локација (source) на циљану локацију (destination), али на оригиналној локацији је задржана датотека коју смо копирали, она се налази и у циљаној фасцикли и у оригиналној фасцикли.

Датотеке се трајно чувају на дисковима. Команда Copy смешта датотеку у привремену меморију (Clipboard), која се налази унутар електронске меморије RAM меморије рачунара. Команда Paste пребацује датотеку из РАМ-а на хард диск.

Премештање /копирање фајлова

Уместо копирања често имате потребу да фајл пребаците са једне локације на другу.
Операција премештања (Movе) се разликује од копирања по томе што се датотека са изворне локације пребацује на циљну локацију.

Процедура је слична оној код копирања, само се уместо Copy користи Cut

  1. Селектујете фајл који желите ископирати
  2. Издате команду Copy. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Cut
  3. Позиционирате се на локацију где желите да сместите фајл.
  4. Издате команду Paste. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Paste.

Ова команда врши копирање (пребацивање) са оригиналне локација (source) на циљну локацију (destination) података, али на оригиналној локацији нема више датотеке коју смо копирали, она се налази само у циљном фасциклу.

Брисање фајлова

Операција брисања (Delete) се разликује од премештања и копирања по томе што се датотека одстрањује (брише) са изворне локације.

Процедура је слична оној код копирања, само се умјесто Copy користи Delete

  1. Селектујете фајл који желите ископирати
  2. Издате команду Delete. Ову команду можете пронаћи у менију Edit, или је активирати из палете алатки кликом на икону Delete

Преименовање фајлова

Уколико имате потребу да неком фајлу промените име то ћете учинити на следећи начин:

  1. Активирате Еxплорер
  2. Пронађете и селектујете фајл коме желите променити име
  3. Издате команду Rename: промени име. Ову команду можете пронаћи у менију Филе.

Евентуално можете потражити икону са истим именом (углавном није дио стандардног сета палете алатки). Након тога ће прозор који садржи старо име постати активан и омогућити да укуцате (прекуцате преко старог) ново име. За позиционирање можете користити миша или стрелице. Са BackSpace и Delete тастерима вршите брисање непотребних карактера.
И при изменама имена треба водити рачуна о конвенцијама за давање имена.

Уобичајени начин копирања и премештања датотека и директоријума метода је превлачења и испуштања, односно одабир више датотека и њихово превлачење на друго место. Датотеку, на пример, можете повући у корпу за отпатке да бисте је избрисали или у директоријум да бисте је копирали или преместили на то место.

Уместо избора команди Cut, Copy и Paste из Edit менија можете да користите тастатуру и комбинујете тастере.
На тај начин можете задати команде и то:
Ctrl + C = Copy
Ctr + V = Paste