Успех не долази преко ноћи – гради се знањем, радом и скромношћу.
Неки ученици пажњу привлаче својом појавом. Неки речима. А постоје и они који се издвајају искључиво делима. Скромни, ненаметљиви, тихи, а изузетни. Један од њих је Вања Ђорић, ученик генерације Основне школе „Стеван Сремац“.
На први поглед не бисте рекли да је пред вама један од најуспешнијих ученика своје генерације. Не истиче се гласом, не тражи пажњу, не говори о својим успесима. Али када се погледају резултати, постаје јасно да се иза те скромности крије изузетан таленат, огроман рад и истрајност.
Титулу Ученика генерације освојио је убедљиво, највише бодова донео му је изузетан успех на такмичењима из математике, српског језика и књижевности, физике и хемије, али бројке ипак не могу у потпуности да опишу све што је током осам година постигао.
Вања је носилац Вукове дипломе и чак четири Доситејеве дипломе, признања која се додељују ученицима са изузетним резултатима на највишем нивоу такмичења. Поред тога, као полазник Регионалног центра за таленте, две године заредом – и у седмом и у осмом разреду – освајао је прве награде на републичким такмичењима.
Поред науке, Вања успешно игра и шах, а они који га познају кажу да је управо у томе најбоље описан његов карактер – стрпљив, промишљен, смирен и увек неколико потеза испред изазова који су пред њим.
Он је ученик који је својим примером показао да успех не мора да буде гласан. Добар друг, одговоран, искрен и увек спреман да помогне, оставио је дубок траг међу својим вршњацима и наставницима. Управо због тога, његова титула ученика генерације није само признање за одличне оцене и бројне дипломе, већ и за личност коју је изградио током осам година школовања.
Интервју са Вањом Ђорићем
Честитамо ти на признању Ученик генерације! Како се осећаш поводом овог успеха?
Осећам се срећно зато што су се мој труд и знање након осам година школовања исплатили.
Кад се осврнеш на осам година проведених у ОШ „Стеван Сремац“, који тренутци су ти остали у најлепшем сећању?
Најбоља сећања су ми дружења са мојим другарима.
Шта мислиш да је највише допринело твом успеху?
Највише ми је допринео мој рад, упорност и жеља да увек остварим нешто више.
Да ли постоји неки предмет, наставник или школски тренутак који је посебно утицао на тебе?
Највећи утисак и највише су ме погурале моја разредна, која се стварно борила за мене и није хтела да одустанем, и наставница физике, која ми је помогла не само у њеном предмету него и за цело школовање.
На који успех из основне школе си посебно поносан?
Поносан сам на све своје успехе на такмичењима из српског језика, физике, математике, хемије и осталих предмета.
Како си успевао да ускладиш учење, школске обавезе и слободно време?
Није ми било тешко организовати се око обавеза зато што сам доста тога пратио на часу, па сам кући имао доста слободног времена.
Да ли је током школовања било изазова и како си их превазилазио?
Сваки дан у школи је изазов сам за себе, али ништа није било довољно тешко да нисам могао да урадим или научим.
Који савет би дао млађим ученицима који желе да постигну добре резултате?
Јусеин Болт је тренирао двадесет година да би трчао девет секунди, сав успех не долази са тестова него са сатима уложених тренирајући, вежбајући увек покушавајући бити бољи него јучерашњи ти. Вредан рад увек доноси добре резултате и биће пуно успона и падова пре него што све дође на свој пут..
Који су твоји планови и очекивања у даљем школовању?
Желим да наставим овако и јаче, и да константно напредујем.
Када би могао да се вратиш на почетак петог разреда, који савет би дао себи?
Не треба се стресирати ни око чега зато што је живот један и треба уживати у њему.
Шта ћеш највише памтити из наше школе своје генерације?
Највише ћу памтити пријатељства која сам стекао, учитеље и наставнике, награде и успехе али успомене које носим остаће ми најдрагоценије.
За крај – шта би волео да твоји наставници и другари памте о теби?
Волео бих да ме памте као вредну, одговорну и искрену особу која је својим радом и успехом оставила леп траг у школи.
Успеси које је Вања остварио нису остали непримећени. Као један од најуспешнијих ученика своје генерације, био је гост свечаних пријема које су организовали Општина Сурчин и Град Београд, где је, заједно са осталим најбољим ученицима, награђен пригодним поклонима као признањем за свој рад, знање и посвећеност.
Успеси се мере дипломама, медаљама и признањима. Али вредност једног ученика најбоље се види по томе какав траг остави међу људима. Вања Ђорић из наше школе одлази као ученик који је својим знањем заслужио највиша признања, а својом скромношћу и човечношћу освојио поштовање свих који су имали привилегију да га познају.
Поносни смо што је био део наше школе и уверени да су највећи успеси тек пред њим. Још једном Вања, честитамо и срећно!