Током септембра, у оквиру наставне области Историја и развој српског језика, ученици осмог разреда проучавали су развој српског језика, са посебним освртом на реформаторски рад Вука Стефановића Караџића и његов допринос прикупљању, бележењу и проучавању језичке грађе. Вуков Српски рјечник, објављен 1818. године, као и његово друго, проширено издање из 1852. године, били су инспирација да се и сами опробамо у малом лексикографском подухвату.

Тако је настао „Мали речник старих српских речи“, у чијој су изради учествовали ученици одељења VIII-3 и VIII-4, уз менторски рад наставнице српског језика и књижевности Јасмине Арсић.

Сваки ученик добио је једну реч, углавном архаизам или турцизам, чије је значење требало да истражи и представи на свој начин. Задатак је обухватао проналажење и проверу значења речи у речнику или другом доступном језичком извору, њено лепо и читљиво исписивање ћирилицом, кратко објашњење и ликовни приказ. Посебна пажња посвећена је изгледу папира, који је требало да подсећа на старински запис, чиме је сваки рад добио и своју препознатљиву визуелну ноту.

Израда речника захтевала је више од познавања значења појединачних речи. Било је потребно пронаћи одговарајуће објашњење, издвојити оно што је за разумевање речи најважније и представити га јасно и сажето. Ликовни приказ имао је посебну улогу: омогућио је ученицима да реч повежу са конкретним предметом, његовим изгледом или употребом, нарочито када је реч о оружју, деловима одеће, оруђу и предметима из некадашњег свакодневног живота. Спој текстуалног и визуелног представљања допринео је целовитијем разумевању значења и лакшем стварању представе о свету који те речи описују.

Након израде, ученички радови су заједнички прегледани, а одабрано је 45 најуспешнијих. Од њих је сачињен речник у папирном облику, са корицама и записима поређаним азбучним редоследом, како би се речи лакше проналазиле и њихова значења једноставније користила. Уместо изложбе појединачних радова, одлучили смо да их повежемо у заједничку збирку која чува значења речи, али и траг ученичког труда, креативности и истраживачког рада.

Крајем септембра речник је добио и своју дигиталну верзију. Наставница српског језика и књижевности Јасмина Арсић, применом одговарајућих дигиталних апликација, извршила је дигитализацију ученичких радова и обликовала речник у дигиталном формату. Тако је настала спона између старинског изгледа папирних записа и савременог начина представљања језичког наслеђа. Наш речник данас постоји у два облика – као папирна збирка која подсећа на старинске записе и као дигитално издање доступно савременом читаоцу.

Ова активност представља омаж Вуковом сакупљачком и лексикографском раду, али њен значај није само у подсећању на великана српског језика. Желећи да следимо његов пример, ученици су се и сами опробали у прикупљању и тумачењу језичке грађе. На том путу сусрели су се са поступцима важним за лексикографски рад: утврђивањем значења, одабиром прецизног објашњења, сажетим представљањем и систематичним сређивањем грађе. Заједничким прегледањем и избором радова увидели су да речник није само збирка речи већ уређена целина чија употребљивост зависи од јасноће објашњења и начина на који су подаци организовани.

Речник је већ у октобру добио своју непосредну примену у настави. Користили смо га приликом обраде наставне јединице Архаизми, историзми и неологизми, када су ученици утврђивали разлике између речи које припадају старијим слојевима језика, назива за предмете и појаве везане за прошлост и нових речи које настају у језику. Примери из ученичког речника омогућили су им да појмове повежу са конкретном језичком грађом и да стечена знања примене на речима које су сами истраживали и представили.

Посебно значајну примену речник је имао током проучавања устаничке епике Филипа Вишњића. Ученици су тумачили песме „Почетак буне против дахија“, „Бој на Чокешини“ и „Бој на Мишару“, у којима се сусрећу са бројним архаизмима, турцизмима и другим мање познатим речима и изразима. Речник им је служио као додатни ослонац у разумевању стихова, слика и историјског света који ове песме оживљавају. Могућност да прочитају објашњење, а затим погледају ликовни приказ предмета, одеће или оружја, помогла им је да значење речи повежу са конкретном представом и лакше разумеју оно о чему песме говоре.

Тако је „Мали речник старих српских речи“ прерастао оквир појединачног задатка и постао мало помоћно наставно средство, настало из заједничког ученичког рада и примењено у различитим наставним целинама. Повезивањем историје српског језика, лексикографског рада, књижевности, ликовног изражавања и дигиталних технологија ученици су развијали истраживачке, језичке, естетске и дигиталне компетенције, истовремено продубљујући разумевање српског језичког и књижевног наслеђа.

„Мали речник старих српских речи“ више је од збирке мање познатих речи. Он је наш покушај да речи сачувамо од заборава, приближимо их савременом читаоцу и покажемо да се прошлост језика најбоље разуме онда када њено наслеђе постане део нашег сопственог учења и стваралаштва.

Речник можете погледати кликом овде

Одељења: 8/3, 8/4

Предметни наставник: проф. српског језика и књижевности Јасмина Арсић

Датум: септембар/октобар 2026.