Највећа признања освајају они који умеју да буду добри људи

Успеси се не мере само оценама, дипломама и наградама. Понекад се највећа вредност једног ученика огледа у ономе што није записано у дневнику – у доброти, спремности да помогне и начину на који се односи према људима око себе.

Управо због тих вредности, за најплеменитијег и најхуманијег ученика генерације Основне школе „Стеван Сремац“ изабран је Алекса Чањи.

Ово признање за њега представља велику част и потврду да су његова дела и однос према другима препознати.

„Осећам се поносно што сам изабран за најхуманијег ученика наше генерације и веома ми је драго што су ме за то изабрали наставници наше школе“, каже Алекса.

За њега хуманост није велика реч, већ једноставна одлука да будемо ту за некога коме је помоћ потребна.

„Хуманост значи вољу и жељу да се некоме помогне, без обзира на то о каквом проблему се ради“, истиче он.

Посебан тренутак који је утицао на његов поглед на помагање другима био је онај када се и сам нашао у ситуацији у којој му је била потребна помоћ, а није је добио. Тада је, како каже, схватио колико је важно да човек буде ослонац другима када им је тешко.

Његов животни став најбоље описује једна једноставна реченица: „Није тешко бити фин.“ Управо та мисао водила га је кроз школске дане и подсећала да и најмањи гест може некоме значити много.

Током школовања помагао је својим друговима, делио знање и био подршка када је то било потребно. Сматра да мале ствари и лепе речи могу направити велику промену.

„Поготово те мале ситнице умеју да поправе дан и побољшају расположење“, каже Алекса.

Верује да су најважније особине доброг човека култура и добродушност, а лекцију о доброти и помагању научио је пре свега од својих родитеља.

Иако можда његова помоћ није увек била посебно истицана, Алекса није помагао због похвале или признања. Помагао је зато што сматра да је то исправно.

Млађим ученицима поручује да обрате пажњу на људе око себе, јер понекад нису потребне велике ствари да бисмо некоме улепшали дан.

„Неке мале ситнице су довољне да се некоме помогне или пружи подршка“, његова је порука.

Када се осврне на године проведене у Основној школи „Стеван Сремац“, каже да нема један издвојен тренутак који би издвојио, јер су му сви догађаји били на свој начин лепи и важни.

Волео би да га након завршетка основне школе памте као ученика коме никада није било тешко да помогне другима, као некога ко није замерао неправде и непоштење, већ је увек настављао даље.

Алекса нас подсећа на једну важну ствар – да се величина човека не огледа само у ономе што постигне за себе, већ и у ономе што учини за друге.